Isključene nacije: Rastuća pretnja internet prekidima u Siriji, Iraku i Alžiru

• Razumevanje učestalosti i uzroka internet prekida
• Evolucija taktika i alata iza gašenja mreže
• Ključni akteri i zainteresovane strane u kontroli interneta
• Predviđena učestalost i širenje internet prekida
• Uporedni uvidi u pogođene MENA zemlje
• Očekivanje sledećeg talasa internet prekida
• Ublažavanje rizika i jačanje otpornosti u eri bez povezivanja
• Izvori i reference

“U delovima sveta, vlasti doslovno isključuju internet na redovnoj osnovi.” (izvor)

Razumevanje učestalosti i uzroka internet prekida

Internet prekidi—namerno nametnuti prekidi digitalne povezanosti od strane vlade—postali su ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi “internet prekidači” često se pravdaju od strane vlasti kao neophodni za nacionalnu bezbednost, javni red, ili da bi se sprečilo varanje na državnim ispitima. Međutim, njihova učestalost i uticaj izazivaju značajne zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima, ekonomskom stabilnošću i slobodnim protokom informacija.

• Sirija: Otkako je počeo građanski rat, Sirija je doživela ponovljene nacionalne internet prekide. Vlada je koristila prekide kao alat za kontrolu informacija tokom vojnih operacija i za suzbijanje neslaganja. U 2023. godini, Sirija je imala najmanje četiri velika internet prekida, često u vezi sa političkim nemirima ili bezbednosnim incidentima (Access Now).
• Irak: Irak je poznat po nametanju internet prekida tokom perioda protesta i, rutinskih, tokom nacionalnih školskih ispita kako bi se sprečilo varanje. U junu 2023. godine, vlada je naredila više dnevnih prekida, koji su pogodili milione i koštali ekonomiju procenjenih 40 miliona dolara dnevno (Al Jazeera).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom periode maturskih ispita od 2016. godine. U 2023. godini, vlasti su ponovo isključile pristup nekoliko sati svakog dana tokom jedne nedelje, utičući na firme i svakodnevni život (Reuters).

Uzroci ovih prekida su višestruki:

• Politička kontrola: Vlade koriste prekide kako bi suzbijale neslaganje, posebno tokom protesta ili političkih kriza.
• Bezbednosni problemi: Vlasti tvrde da su prekidi neophodni da bi se sprečilo širenje dezinformacija ili da bi se koordinisale vojne operacije.
• Integritet ispita: U zemljama poput Iraka i Alžira, prekidi se pravdaju kao način da se spreči varanje tokom nacionalnih ispita.

Gledajući unapred, rizik od internet prekida raste u drugim regionima sa krhkim političkim okruženjima ili nadolazećim spornim izborima. Zemlje poput Etiopije, Indije i Mjanmara već su pokazale spremnost da ometaju povezanost, a stručnjaci upozoravaju da se taktika “prekidača” može širiti dalje kako digitalni aktivizam raste (Top10VPN).

Evolucija taktika i alata iza gašenja mreže

Internet prekidi, često nazvani “prekidači”, postali su ponavljajuća taktika za vlade koje teže kontroli toka informacija i suzbijanju neslaganja. U poslednjim godinama, zemlje poput Sirije, Iraka i Alžira su više puta pribegavale nacionalnim ili regionalnim prekidima, navodeći razloge od nacionalne bezbednosti do sprečavanja varanja na ispitima. Ovi prekidi ne samo da ometaju svakodnevni život, već takođe imaju značajne ekonomske i humanitarne posledice.

• Sirija: Otkako je počeo građanski rat, Sirija je doživela brojne internet prekide. Vlada je koristila prekide kako bi otežala koordinaciju opozicije i ograničila širenje informacija tokom vojnih operacija. Na primer, u novembru 2023. godine, prijavljen je nacionalni prekid koji se poklopio sa pojačanim vojnim aktivnostima (Access Now).
• Irak: Irak je sproveo internet prekide tokom perioda građanske nestabilnosti i, rutinski, tokom nacionalnih školskih ispita da bi sprečio varanje. U junu 2023. godine, vlada je naredila više prekida, koji su pogodili milione i izazvali kritike od grupa za digitalna prava (Al Jazeera).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom periode maturskih ispita. U 2023. godini, vlasti su ponovo isključile pristup nacionalno nekoliko sati svakog dana tokom jedne nedelje, utičući na firme i svakodnevnu komunikaciju (Reuters).

Alati iza ovih prekida kreću se od direktnih naredbi provajderima internet usluga do sofisticiranog filtriranja mreže i usporavanja. Vlade često pravdaju ove akcije razlozima nacionalne bezbednosti ili javnog reda, ali kritičari tvrde da se sve više koriste za suzbijanje neslaganja i kontrolu narativa (Human Rights Watch).

Gledajući unapred, rizik od internet prekida se širi. Zemlje sa istorijom političke nestabilnosti ili stroge kontrole informacija—poput Etiopije, Indije i Mjanmara—ostaju pod visokim rizikom od budućih prekida. Proliferacija centralizovane internet infrastrukture u mnogim regionima olakšava primenu ovih taktika, podižući zabrinutosti o budućnosti digitalnih prava i pristupa (Top10VPN).

Ključni akteri i zainteresovane strane u kontroli interneta

Korišćenje takozvanog „internet prekidača“—namernog isključivanja ili usporavanja pristupa internetu od strane vlada—postalo je ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi prekidi se često pravdaju od strane vlasti kao neophodni za nacionalnu bezbednost, javni red ili da bi se sprečilo varanje tokom nacionalnih ispita. Međutim, oni izazivaju značajne brige u vezi sa slobodom govora, ekonomskim preprekama i ljudskim pravima.

• Sirija: Otkako je počeo građanski rat, Sirija je doživela ponovljene nacionalne internet prekide. Vlada je koristila ove prekide da kontroliše tok informacija tokom vojnih operacija i perioda nemira. Na primer, u novembru 2012. godine, Sirija je doživela potpun prekid interneta na dva dana, što je BBC izvestio da je verovatno orkestrirano od strane vlade kako bi se otežala koordinacija opozicije.
• Irak: Irak je sproveo godišnje internet prekide tokom perioda ispita u srednjoj školi da bi sprečio varanje. U 2023. godini, vlada je naredila više nacionalnih prekida, koji su pogodili milione i koštali ekonomiju procenjenih 40 miliona dolara dnevno, prema Al Jazeera.
• Alžir: Slično Iraku, Alžir je ponovo isključio pristup internetu tokom perioda maturskih ispita. U junu 2023. godine, vlada je nametnula dnevne prekide više sati, utičući na firme i svakodnevni život. Reuters je istakao široku kritiku civilnog društva i privatnog sektora.

Ključni akteri i zainteresovane strane:

• Vlade: Glavni akteri, koji često navode bezbednost ili javni red kao pravdanje.
• Telekomunikacione kompanije: Obe državne i privatne kompanije internet usluga su prinuđene da se pridržavaju vladinih naredbi, ponekad pod pretnjom oduzimanja dozvole.
• Civilno društvo i organizacije za ljudska prava: Grupe poput Access Now i Human Rights Watch dokumentuju i protestuju protiv prekida, ističući njihov uticaj na prava i ekonomije.
• Preduzeća i građani: Oboje trpe ekonomske gubitke i ograničen pristup informacijama i uslugama tokom prekida.

Kako digitalni autoritarizam raste, stručnjaci upozoravaju da bi više zemalja moglo usvojiti internet prekidače, posebno tokom izbora, protesta ili kriza. Prema Top10VPN, 2023. godina je videla da je više od 60 zemalja implementiralo neki oblik ograničenja interneta, sugerišući da će se ovaj trend verovatno nastaviti i širiti.

Predviđena učestalost i širenje internet prekida

Korišćenje takozvanog „internet prekidača“—namernog isključivanja ili usporavanja pristupa internetu od strane vlada—postalo je ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi prekidi se često pravdaju od strane vlasti kao neophodni za nacionalnu bezbednost, suzbijanje dezinformacija ili sprečavanje varanja tokom nacionalnih ispita. Međutim, učestalost i obim ovih prekida rastu, što izaziva zabrinutost zbog njihovog uticaja na građanske slobode, ekonomsku aktivnost i regionalnu stabilnost.

• Sirija: Internet prekidi su bili stalni alat za sirijsku vladu od početka građanskog rata 2011. godine. U 2023. godini, Sirija je doživela višestruke nacionalne prekide, često u vezi sa vojnim operacijama ili političkim nemirima (Access Now). Ove interrupcije ne samo da otežavaju komunikaciju, već i ometaju humanitarne napore i ekonomske transakcije.
• Irak: Irak je video ponovljene internet prekide, posebno tokom perioda protesta ili političkih tenzija. U 2023. godini, vlada je nametnula nekoliko prekida kako bi se sprečilo varanje na ispitima i kako bi se umirili anti-vladini protesti (Al Jazeera). Ove akcije su izazvale kritiku od grupa za digitalna prava i koštale ekonomiju milione izgubljene proizvodnje.
• Alžir: Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom godišnjih maturskih ispita, sa nacionalnim prekidima koji se dešavaju svake juna od 2016. godine. U 2023. godini, vlasti su ponovo isključile pristup nekoliko sati svaki dan tokom nedelje ispita (Reuters). Ova praksa, iako je namenjena sprečavanju varanja, ometa firme i svakodnevni život.

Prema Top10VPN izveštaju, globalni troškovi internet prekida dostigli su 24,1 milijardi dolara u 2022. godini, pri čemu region Bliskog Istoka i Severne Afrike (MENA) čini značajan deo. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, pri čemu su više zemalja u regionu—poput Sudana, Irana i Egipta—u riziku od implementacije sličnih mera usred političke nestabilnosti ili društvenih nemira (Access Now #KeepItOn izveštaj).

Kako digitalna povezanost postaje sve važnija, širenje internet prekida predstavlja rastuću pretnju ekonomskom razvoju, slobodi govora i pristupu informacijama. Praćenje ovih trendova je ključno za anticipaciju koje bi zemlje mogle biti sledeće koje će primeniti internet prekidač, posebno u regionima sa krhkim političkim okruženjima.

Uporedni uvidi u pogođene MENA zemlje

Korišćenje internet prekidača—vladom naređeni prekidi interneta—postalo je ponavljajući fenomen u nekoliko MENA zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi prekidi se često pravdaju od strane vlasti kao neophodni za nacionalnu bezbednost, sprečavanje varanja na ispitima ili suzbijanje nemira, ali imaju značajne društvene, ekonomske i političke posledice.

• Sirija: Internet prekidi u Siriji su bili česti od početka građanskog rata 2011. godine. Vlada je koristila prekide da kontroliše tok informacija tokom vojnih operacija i protesta. U 2023. godini, Sirija je doživela više regionalnih i nacionalnih prekida, često se poklapajući sa osetljivim političkim događajima ili bezbednosnim operacijama (Access Now). Ove prekidne tačke su ometale humanitarne napore i ekonomsku aktivnost, dodatno izolirajući stanovništvo.
• Irak: Irak je poznat po nametanju internet prekida tokom nacionalnih ispita da bi se sprečilo varanje. U 2023. godini, vlada je naredila nekoliko višesatnih prekida širom zemlje tokom maturskih ispita, pogađajući milione korisnika i firmi (Al Jazeera). Dok vlasti tvrde da su ove mere privremene, ekonomski troškovi su značajni, uz procene gubitaka do 40 miliona dolara dnevno tokom prekida (Brookings).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom godišnjih maturskih ispita od 2016. godine. U junu 2023. godine, vlasti su ponovo isključile pristup internetu nacionalno nekoliko sati svakog dana tokom nedeljnog perioda ispita (Reuters). Ovi prekidi ometaju ne samo studente već i firme i javne usluge, izazivajući kritike od grupa za digitalna prava.

Gledajući unapred, druge MENA zemlje bi mogle slediti isti put. Sudan, na primer, doživljava povremene prekide tokom protesta i političkih kriza (Human Rights Watch). Egipat i Iran su takođe pokazali spremnost da ograniče pristup internetu tokom nemira. Kako digitalna povezanost postaje sve integralnija za svakodnevni život, trend internet prekidača u regionu će verovatno trajati, postavljajući hitna pitanja u vezi sa ljudskim pravima, ekonomskom stabilnošću i budućnošću digitalne uprave.

Očekivanje sledećeg talasa internet prekida

Internet prekidi, često pokrenuti državnim naređenim “prekidačima,” postali su ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi prekidi se obično pravdaju kao mere za sprečavanje varanja tokom nacionalnih ispita, suzbijanje nemira ili održavanje sigurnosti. Međutim, imaju dalekosežne posledice za ekonomije, građanske slobode i globalni digitalni pejzaž.

Sirija doživljava godišnje internet prekide od 2016. godine, poklapajući se sa ispitima u srednjim školama. U 2023. godini, zemlja je implementirala više nacionalnih prekida, svaki koji traje nekoliko sati, da spreči curenje ispita (Access Now). Ovi prekidi ometaju ne samo studente već i preduzeća i hitne službe, pogoršavajući izazove sa kojima se već suočava država koja se bori sa sukobima i nestabilnošću.

Irak prati sličan obrazac. U junu 2023. godine, vlada je naredila tri dana internet prekida tokom maturskih ispita, pogodivši milione korisnika i koštajući ekonomiju procenjenih 40 miliona dolara dnevno (Al Jazeera). I pored javnih protesta i međunarodne kritike, vlasti nastavljaju da prioritizuju integritet ispita pred digitalnim pristupom.

Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom godišnjih maturskih ispita od 2016. godine. U 2023. godini, vlasti su ponovo isključile mobilne i fiksne internet veze nacionalno za nekoliko sati svakog dana tokom nedeljnog perioda ispita (Reuters). Vlada tvrdi da su ove mere neophodne da bi se sprečilo široko rasprostranjeno varanje, ali kritičari tvrde da su one nesrazmerne i štete širem stanovništvu.

Ovi ponovljeni prekidi ističu zabrinjavajući trend: normalizaciju internet prekida kao čin osiguranja. Prema Top10VPN, globalni internet prekidi koštaju svetsku ekonomiju 23,79 milijardi dolara u 2022. godini, pri čemu region Bliskog Istoka i Severne Afrike čini značajan deo.

Gledajući unapred, zemlje sa istorijama digitalne cenzure ili političkih nemira—poput Etiopije, Indije i Sudana—suočavaju se s rizikom da usvoje slične taktike. Proliferacija prekidača postavlja hitna pitanja o digitalnim pravima, ekonomskoj otpornosti i budućnosti otvorenog pristupa internetu širom sveta.

Ublažavanje rizika i jačanje otpornosti u eri bez povezivanja

Internet prekidi—da li nametnuti od strane vlade ili usled sukoba—postali su ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno Siriji, Iraku i Alžiru. Ovi prekidi, često nazvani “internet prekidač,” obično se pravdaju od strane vlasti kao neophodni za nacionalnu bezbednost, suzbijanje dezinformacija ili sprečavanje varanja na ispitu. Međutim, nose značajne rizike za ekonomsku stabilnost, građanske slobode i društvenu otpornost.

• Sirija: Otkako je počeo građanski rat, Sirija je doživela česte i prolonged internet prekide. U 2023. godini, zemlja je suočena sa višestrukim prekidima, koji se često poklapaju sa vojnim operacijama ili političkim nemirima. Ove smetnje ne samo da ometaju humanitarne napore, već takođe guše ekonomsku aktivnost i ograničavaju pristup važnim informacijama (Access Now).
• Irak: Irak ima istoriju nametanja nacionalnih internet prekida, posebno tokom perioda protesta ili nacionalnih ispita. U junu 2023. godine, vlasti su isključile pristup internetu na nekoliko sati dnevno tokom dvonedeljnog perioda da bi sprečile varanje tokom ispita u srednjim školama, pogađajući milione korisnika i koštajući ekonomiju procenjenih 40 miliona dolara (Al Jazeera).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao internet prekide tokom sezone maturskih ispita. U 2023. godini, vlasti su ponovo sprovele nacionalne prekide, utičući na firme i svakodnevni život. Ponovljena priroda ovih prekida podiže zabrinutosti o normalizaciji digitalne cenzure (Reuters).

Ekonomski i društveni troškovi ovih prekida su znatni. Prema Top10VPN izveštaju za 2023. godinu, globalni internet prekidi koštaju svetsku ekonomiju 23,79 milijardi dolara, pri čemu Bliski Istok i Severna Afrika čine značajan deo. Pored finansijskih gubitaka, prekidi ometaju hitne službe, otežavaju obrazovanje i erodiraju poverenje u institucije.

Kako digitalna zavisnost raste, više zemalja bi moglo pribegavati internet prekidaču tokom kriza. Nacije sa centralizovanom internet infrastrukturom ili ograničenim pružateljima usluga—poput Etiopije, Mjanmara i Irana—su posebno ranjive (Brookings). Da bi ublažili rizike i izgradili otpornost, akteri moraju ulagati u decentralizovane mreže, promovisati zagovaranje digitalnih prava i razvijati planove hitnih mera za održavanje kritičnih komunikacija tokom prekida.

Izvori i reference

• Internet Kill Switch: Recurring Blackouts in Syria, Iraq, Algeria – And Who’s Next?
• Access Now
• Al Jazeera
• Top10VPN
• Human Rights Watch
• BBC
• Brookings

https://youtube.com/watch?v=h3ENcPsorQk